Milano

Galerija

Milano

Prestonica mode, što se može primetiti odmah po dolaskunu ovaj grad na severu Italije. Gucci, Armani, poznati brendovina sve strane. Elegantni Italijani šetaju prostranim ulicama sa cigaretama i kesama u rukama. Svi izgledaju kao da su izašli iz ,,Seks & grad’’-a. Redovi ispred kafića i restorana.

Jurimo neki WiFi da vidimo gde smo i šta možemo obićizapar sati kojih imamo u ovom gradu.

Milano

Prestonica mode, što se može primetiti odmah po dolasku
u ovaj grad na severu Italije. Gucci, Armani, poznati brendovina sve strane. Elegantni Italijani šetaju prostranim ulicama sa cigaretama i kesama u rukama. Svi izgledaju kao da su izašli
iz ,,Seks & grad’’-a. Redovi ispred kafića i restorana.

Jurimo neki WiFi da vidimo gde smo i šta možemo obićiza par sati kojih imamo u ovom gradu.

Upućujemo se ka Duomo-u, najvećoj katedrali u Italiji i četvrtoj u svetu. Impresionira svojom veličinom i mnoštvom detalja, čak 3400 statua, za koje je bilo potrebno 600 godina da se sačine. Preko dana postoji mogućnost izlaska na krov, kao i obilaska podzemlja.

Odlučujemo da sačekamo red u jednom od restorana i probamo italijansku pizzu. Kroz dvadesetak minuta dobijamo sto, ubrzo i pizzu koja nije loša, ali ne bolja nego babčetova. Ne ni dovoljno dobra da bi nam naplatili dodatnih 4€ za  postavjanje stola, tačnije za postavljanje nekakvog papira umesto stoljnjaka i najobičnijih tanjira.

Šetamo dalje nasumično… Nizovi kafića ispred kojih je opšti metež i galama. Pije se vino, puši se trava, dovikivanje, guranje… Sa ogromnim rančevima nismo baš za takvu akciju, tako da napuštamo centar i krećemo ka stanici odakle kreće bus za Veneciju.

Upućujemo se ka Duomo-u, najvećoj katedrali u Italiji i četvrtoj
u svetu. Impresionira svojom veličinom i mnoštvom detalja,
čak 3400 statua, za koje je bilo potrebno 600 godina da se sačine. Preko dana postoji mogućnost izlaska na krov,
kao i obilaska podzemlja.

Odlučujemo da sačekamo red u jednom od restorana i probamo italijansku pizzu. Kroz dvadesetak minuta dobijamo sto, ubrzo
i pizzu koja nije loša, ali ne bolja nego babčetova. Ne ni dovoljno dobra da bi nam naplatili dodatnih 4€ za  postavjanje stola, tačnije za postavljanje nekakvog papira umesto stoljnjaka
i najobičnijih tanjira.

Šetamo dalje nasumično… Nizovi kafića ispred kojih je opšti metež i galama. Pije se vino, puši se trava, dovikivanje, guranje… Sa ogromnim rančevima nismo baš za takvu akciju, tako da napuštamo centar i krećemo ka stanici odakle kreće bus
za Veneciju.

Uz par pauza, relativno brzo smo prešli 6km kroz mirnije delove grada. Smrzavamo se neko vreme na stanici, pokušavamo da se ugrejemo kapućinom sa automata. Izgleda da nas miševi i dalje proganjaju, pacovi tačnije! Srećom, ubrzo stiže bus i bežimo od ovih pošasti. Krećemo ka Veneciji…

Uz par pauza, relativno brzo smo prešli 6km kroz mirnije delove grada. Smrzavamo se neko vreme na stanici, pokušavamo da se ugrejemo kapućinom sa automata. Izgleda da nas miševi i dalje proganjaju, pacovi tačnije! Srećom, ubrzo stiže bus i bežimo od ovih pošasti. Krećemo ka Veneciji…