Zagora

Galerija

Dan počinje kasno. Nekoliko sati posle izlaska Sunca, još uvek nema nikog na ulici i retko šta radi. Oseća se topla pustinjska klima. Možda su zbog nje ljudi nekako lenji i usporeni. Tek u popodnevnim časovima, verovatno iz navike nastale tokom vrelih letnjih dana, pune se klupice u glavnoj ulici, kafići i igrališta. Šetajući gradom, osećamo kao da smo na primorju
i da su svi na odmoru.

U skladu sa okolinom, ni mi ne radimo mnogo što šta, šetamo
ili posmatramo kako lagano teče život. Ipak, nismo mogli propustiti priliku da kročimo u peščanu pustinju. Iako pustinja
u Zagori nije ona koja vam prvo padne na pamet kada kažete peščana pustinja, više je kao njeno dete. Pesak je svetliji, dine
su male i ne zauzimaju veliku površinu, a i nije baš tako pusta. Zbog klimatskih promena i češćih kiša, vegetacija ponovo buja
u pustinji, naročito u zimskom periodu. Ništa od ovoga je ne čini manje impresivnom od očekivanog za nekoga ko je prvi put
u pustinji.

Postavljamo šatore u senci jednog drveta, čije je samo postojanje neverovatno. Izraslo je kroz pesak ili je pesak tu dospeo posle drveta? Tek sa zalaskom Sunca krećemo u šetnju, ili se bar trudimo, jer noge propadaju duboko u pesak. Pošto se temperatura ubrzo po zalasku spušta, ostatak noći provodimo oko vatre uz berberski viski (čaj) i muziku. Nebo je toliko vedro i zvezde toliko sjajne da se može kretati bez lampe.

Zagora

Relativno mlad gradić, nastao tek u dvadesetom veku, na
jugo-istoku Maroka, ušuškan u podnožju istoimene planine
u dolini reke Draa. Nekada je bio popularno svratište karavana
iz Marakeša na putu ka Maliju, na takozvanom Slanom putu,
o čemu svedoči i slika replika u gradu koja kaže: ,,Timbuktu 52 dana’’. Kamilom ili pešaka. Ovo je bila popularna ruta za trgovinu robovima, srebra, zlata, urmi i, naravno, solju. Sa pojavom modernog saobraćaja, karavani su izgubili svoj smisao,
pa su se svi nomadi okrenuli turizmu, iskorišćavajući svoje poznavanje pustinje.

Ranim jutrom krećemo ka “pravoj“ pustinji. Usput nas zatiče peščana oluja. Narandžasta magla ispred nas..

Zagora

Relativno mlad gradić, nastao tek u dvadesetom veku, na jugo-istoku Maroka, ušuškan u podnožju istoimene planine u dolini reke Draa. Nekada je bio popularno svratište karavana iz Marakeša na putu ka Maliju, na takozvanom Slanom putu, o čemu svedoči i slika replika u gradu koja kaže: ,,Timbuktu 52 dana’’. Kamilom ili pešaka. Ovo je bila popularna ruta za trgovinu robovima, srebra, zlata, urmi i, naravno, solju. Sa pojavom modernog saobraćaja, karavani su izgubili svoj smisao, pa su se svi nomadi okrenuli turizmu, iskorišćavajući svoje poznavanje pustinje.

Dan počinje kasno. Nekoliko sati posle izlaska Sunca, još uvek nema nikog na ulici i retko šta radi. Oseća se topla pustinjska klima. Možda su zbog nje ljudi nekako lenji i usporeni. Tek u popodnevnim časovima, verovatno iz navike nastale tokom vrelih letnjih dana, pune se klupice u glavnoj ulici, kafići i igrališta. Šetajući gradom, osećamo kao da smo na primorju i da su svi na odmoru.

U skladu sa okolinom, ni mi ne radimo mnogo što šta, šetamo ili posmatramo kako lagano teče život. Ipak, nismo mogli propustiti priliku da kročimo u peščanu pustinju. Iako pustinja u Zagori nije ona koja vam prvo padne na pamet kada kažete peščana pustinja, više je kao njeno dete. Pesak je svetliji, dine su male i ne zauzimaju veliku površinu, a i nije baš tako pusta. Zbog klimatskih promena i češćih kiša, vegetacija ponovo buja u pustinji, naročito u zimskom periodu. Ništa od ovoga je ne čini manje impresivnom od očekivanog za nekoga ko je prvi put u pustinji. 

Postavljamo šatore u senci jednog drveta, čije je samo postojanje neverovatno. Izraslo je kroz pesak ili je pesak tu dospeo posle drveta? Tek sa zalaskom Sunca krećemo u šetnju, ili se bar trudimo, jer noge propadaju duboko u pesak. Pošto se temperatura ubrzo po zalasku spušta, ostatak noći provodimo oko vatre uz berberski viski (čaj) i muziku. Nebo je toliko vedro i zvezde toliko sjajne da se može kretati bez lampe.

Ranim jutrom krećemo ka “pravoj“ pustinji. Usput nas zatiče peščana oluja. Narandžasta magla ispred nas..